Sistem nam se urušava zbog podobnih. Oni koji insistiraju na podobnosti, to rade po kriterijumu "ko glasnije aplaudira". A ti si, budalo, čitav život težio poštenju, čistom obrazu, mirnoj savesti, i još pri tom, životu dostojnom i mirnom. Sistem obrazovanja nije prilagođen sistemu, unutar koga stvara nove umove, koji će biti "društveno" korisni. Nije prilagođen društvu utemeljenom na neznanju, nepravdi, na neetičkim i nemoralnim vrednostima. Jeste, jednim delom, jer nas uspešno uči kako da bez truda postignemo cilj, podmićivanjem, podizanjem nogu, okretanjem stražnjice, kao i da sve može da se kupi na ovaj ili na onaj način.
Ne uči se skidanje kajmaka, klimanje glavom, okretanje iste u pravcu demagogije, neistine i sopstvenog interesa. Ne uče nas da je sramota boriti se za nešto, jer će te tapšati po ramenu samo ukoliko uspešno pokriješ od javnosti izvlačenje lične koristi, iz raznih vrsta pomoći, investicija, putem projekata i zakona - jer tako si jedan od njih, deo tima, uklapaš se etički u poželjni i dozvoljeni obrazac ponašanja. Tapšanje i otvorena vrata ka uspehu, čekaju vas i ako ste sredstvo, koje će im omogućiti da što čvršće i što duže sačuvaju vlast.
Zadata tema na mom prvom seminarskom bila je "svet i/ili mi". Prošla je decenija od tada, ali se jasno sećam kako sam naivno jedva čekala da neko čuje moje mišljenje. Tada sam verovala da je ono nekome interesantno. Bože, zamislite kako sam bila smešna kada sam smatrala i da je bitno. Kada razmislim danas o datoj temi, shvatam samo da smo podobni. Oličenje smo podobnosti, sa aspekta globalizacije. "Gospodari" su izdajnici, lako prinose sopstveni narod kao žrtvu, ne osećajući ni nagoveštaj pružanja otpora.
Samo nekolicini nam, očigledno, nedostaje "hleba i igara", jer televiziju ne gledamo, pa se osećamo kao žrtve.
Nataša Radulović
No comments:
Post a Comment