Dijagnoza modernog diktatora

Živimo u vremenu i prostoru, kao u nekoj paralelnoj dimenziji, zovemo je Srbija, u kojoj svako ima pravo da bude lud i da ne bude zatvoren. Uopšte ne mislim da treba da se poredimo sa normalnim ostatkom sveta, jer je ovde oduvek vladalo mišljenje da si inferioran ako odeš po stručnu pomoć psihijatra. Takve predrasude, dovele su do stanja u kojem se svi nalazimo. Našem narodu je ludilo usadjeno (šizofrenija). Kako nije kad toliko napadno podržavamo sopstvene ubice. Kad kažem podržavamo, ne mislim na to da imamo stav, već indolentno posmatramo prostake koji dok pišaju po nama, gledajući nas u slepačke oči, govore da pada kiša. Najveći problem je u tome što nam to, izgleda, ne smeta, nego čekamo da kiša stane. To je isto kao da gomila zombija gleda u nebo i čeka da isto padne u baru.

Istorija svedoči o tome da je ovaj narod genetski satkan od ratnika i da mu treba lider. Naravno da je naš narod lako izigrati i pokupiti mu glasove prodajom priče za malu decu. U svakom „lideru“ ovaj narod je mislio da će pronaći utehu i zadržati nacionalni ponos. Danas, većina glasača „pobednika“, nadam se, shvatila je da se, verovatno, radi o introvertnim individuama koje imaju sve, samo ne karton sa psihijatrije, dakle o diktatorima koji nas kao lideri neće odvesti nigde. Ipak, mali diktatori se neumoljivo drže svoje priče, što kažu „sami prde, sam kolo vode“. I najgluplji pripadnici ove jadne balkanske zemlje, vide da su po sredi apsolutisti koji su sve, ali ne i prosvetljeni, dakle, samo marionete „lutkara“ sa zapada. Međutim, nama treba prosvetljeni autokrata, kao što je bio Perikle u staroj Grčkoj. Kako je jedan Perikle samo utopija, ostaje nam da se nadamo nemogućem, a to je da ovi naši barem prestanu da seru i da nerviraju ljude svojim vidljivim simptomima mentalne bolesti (šizofrenijom, psihozom).

Dakle, osobe sa šizofrenim poremećajem krase pozitivni i negativni simptomi. Da bi lakše prepoznali bolest svojih diktatora, ukazaću samo na pozitivne simptome, mislim da će biti dovoljno za sada.

Halucinacije – kod bolesnika se javlja neki oblik „sna u budnom stanju“, čuje glasove (akustične halucinacije) i oseća mirise (olfaktivne halucinacije) ili vidi stvari koje ne postoje i takva zapažanja smatra realnim.

Sumanute ideje – Iz verovanja, za bolesnika nastaju realna mišljenja. Čvrsto veruje da ga proganjaju (manija gonjenja) npr. atentatori, ili da se sve odnosi na njega (ideje odnosa), drži se čvrsto svojih uverenja od kojih se ne može odvratiti nikakvim uveravanjima ili dokazima da njegove ideje ne odgovaraju stvarnosti. Uzrok tome leži u činjenici da se bolesnik povukao u svoj unutrašnji svet i da je „navukao zavesu“. Na taj način gubi mogućnost da svoje misli, svoju vlastitu „stvarnost“ uporedi sa realnošću u spoljašnjem svetu.

Poremećaji mišljenja – Naročito u slučajevima kad je bolesnik emocionalno uzbuđen ili umoran, njegove misli i govor postaju nesuvisli ili teško razumljivi. Bolesnik će prekinuti razgovor u sred rečenice ili će potpuno izgubiti nit. Često oseća „nadiranje“ određenih misli. Ti simptomi, ipak, nemaju nikakve veze sa maloumnošću. Dakle, inteligencija osobe ili diktatora nije narušena.

U redu, hajde da svi malo odgledamo tv nastup našeg diktatora i uverimo se jednostavno o čemu se tu radi. Megalomanski tripovi, usiljeni plačni osmesi i naravno patetika u oratorstvu, kao i agresivnost u retorici i dijalogu. Dovoljno je samo pogledati njegovu pojavu i shvatiti da je to osoba koja se ipak 30 godina ložila da postane to što je postala.

Igrom slučaja završio sam srednju medicinsku školu i sećam se prve rečenice svoje profesorice neuropsihijatrije. Rekla je, kad sretnete osobu, duševno bolesnu, nemojte da se raspravljate sa njom, vi ste ipak tu da ih razumete. Razumemo mi bolesnike, ali se izgleda, ne razumemo međusobno, pa mi se čini da do izlečenja nacije neće doći. Ipak je medicinska struka drkala kurac ceo vek, pa nam je medicina već 3 godine uzastopno najinferiornija u Evropi. Naravno, to je samo jedan od uzroka koji su doveli do toga da Srbija izgleda kao šator prepun pijanih gostiju iz Guče. Na vlasti je šljam, a da li je sa dijagnozom, prosudite sami.

Zajebano je kad ludaci uzmu kormilo u ruke, tako da, ako ih ne sklonimo i dovedemo normalnog kormilara, možemo samo da se pitamo kuda plovi ovaj brod.

A. Ćosić