Српски је (не) бити забораван

Тврде да смо народ који је толико пожртвовано бранио своје њиве, да су се и највећи војно – стратешки умови некадашње Аустроугарске монархије дивили, а и повлачили се пред неумољивошћу наше малобројне војске. Чињеница је да смо водили само одбрамбене ратове и односили славу на сваком фронту... а славно смо гинули, као да нас је било бар 300 милиона.

Данас сви ми који смо слушали о томе, схватамо, да нисмо одбранили ништа. Тек деценију и по након бомбардовања СРЈ, доживели смо флешбек из прошлости, имамо данас Блера, који је једноставно дошао на своју територију, свидело се то нама Србима, или не. Некада је то био Франц Фердинанд, али некада је ту био и Принцип. Гле Србине, нема више Принципа нити принципа, а од све славне српске прошлости, остао је само интровертни ратнички морал.

Где смо се зајебали? А где нисмо, вратимо се у 1941. годину. Декадентном Европом је тада ведрио и облачио Адолф Хитлер, који иако описиван као социопата, знао је колико би могао да вреди пакт са Краљевином Југославијом. Да не подсећам шта је ова територија одувек значила великим силама. Може данас да тврди ко шта хоће, али нама је 1941. године понуђено
чланство у Тројном пакту (пакту три силе: Немачке, Италије и Јапана).
На челу државе имали смо Кнеза Павла Карађорђевића, који је као први намесник наше мале монархије, пристао на понуду, потписао прикључење Тројном пакту и који је равноправно разговарао са Хитлером. Адолф је знао колико је крупан залогај Југославија и колике и какве интересе овде има британска монархија. Веровали моји необавештени Срби или не, кнез Павле је Хитлера „наговорио“ да пристане на војну неутралност Југославије и да немачка војска и њене савезнице не прелазе преко насељених територија наше земље током својих ратних похода. Наравно да је Хитлер пристао. 

То је значило да Краљевина Југославија неће учествовати у Другом светском рату, да би данас било тридесетак милиона више Срба на овим просторима, да би Југославија раме уз раме са Немачком била владајућа сила на европском трговинском тржишту,  то значи да смо имали човека и по на власти. Кнез Павле је тада доказао да нисмо обичне кучке као што смо данас, већ да је и један Хитлер схватао да са нама треба пажљиво да се преговара.

Међутим, у то време, постојала је јака антинемачка струја у нашој земљи, тако да је, потпомогнут британским лобијем, 27. марта 1941. године, извршен војни пуч, којим је збачен споразум са великим силама, а на престо доведен малолетни краљ Петар Други Карађорђевић. Наивно смо мислили да ће нам Британија, само зато што је и сама монархија, помоћи до те мере да ћемо се лако извући. Међутим, оставили су нас на цедилу, а после је уследило шта је уследило.

Данас нема потребе да се много нервирамо, јер нас више нико ништа не пита. Русија и САД су исто зло за нас, шта год овде било устаљено мишљење. Схватићемо, надам се, да мајчицу Русију, као и маћеху Америку, боли она ствар за нас, па дружили смо се с Москвом па су нас разбили као звечку 1999., ако се неко уопште више сећа. Сад не знам зашто кукају због Блера, боље да вриштимо сви заједно, јер није српски ћутати док нас јебу у главу. У овој земљи је најлепше и најлакше бити забораван, необавештен и глуп. Ало моји Срби, размислите мало... НАТО је нужно зло, али ко нас пита кад се не бунимо. Само кажем да смо 74 године у заблуди, јер боље да смо одмах подржали кнеза Павла. Уместо да смо нација и држава са јаком економијом и свим пратећим, ми смо шабани које више нико не јебе ни 3 посто... Један Блер мање – више, ми смо своје шансе давно прокоцкали, зато остаје или револуција, или индолентни став као и до сада. 

Докле год нам буде приоритет да имамо „килу леба дневно“ до тада ће другима бити приоритет да немамо ни толико. Сад ће неки рећи да сам фашиста или шта ја знам, али ко јебе све вас што ћутите пред правим фашизмом, не би ли очували своје бедне плате и послове. Занима ме шта ћете кад вас оставе без послова и пензија, ваљда ћете ратнички морал коначно потражити поред контејнера. Искрено, да сам Амер или Рус, и ја бих нас јебао до изнемоглости. Србине, вичи, ломи, јеби им матер, или настави да ћутиш, трпиш и цркаваш лаганезе. 

Александар Ћосић