Lična garda diktatora

Oduvek smo se zajebavali na račun policije, koja ovde već decenijama nije narodna, već štiti poredak zasnovan na oligarhiji, čuvajući taj 1 posto. Naravno da policija treba da štiti poredak, ali gde je tu vojska? Ko čuva granice, ko štiti narodni interes? Najveći propust, čini mi se, bio je pred raspad SFRJ, baš od strane JNA. Njihova dužnost je bila da izvrše vojni puč i da zavedu vanredno stanje dokle god se oni kreteni ne dogovore, izbegao bi se rat...ali šta je jedna JNA spram globalnog plana.

Sada je već pri kraju proces demilitarizacije i ne znam da li još nekom nije jasno, da se od 2000. godine radi na tome da se uguši svaka šansica za vojni puč ovde. Jer, šta je policija u odnosu na tenkove i ostalu gvožđuriju koju danas utapaju. Savesnim pripadnicima policije svaka čast, stvarno ih ima, ali jako malo, kritično. Takvi se stide današnje komunalne policije koja po Beogradu agituje u stilu Gestapoa, izbacujući ljude iz autobusa GSP-a, maltretirajući pošteno građanstvo i izvrćući ruglu sve za šta su se borili veliki ljudi na ovim prostorima, o čemu su nas učili u školama. Sad je jasno da je diktator pokazao svoje pravo lice. Međutim, nešto mi nije jasno. Ima toliko zajebanih momaka širom prestonice, kojima je u krvi npr. kikboks, pa nisam čuo da je neko izbacio nekog „Gestapovca“ iz autobusa. Dobro, da se ne lažemo, Gestapo ipak nije bio sačinjen od društvenog otpada.

Strašno je to što i dalje svi ćute, jer već je i slepcu jasno, da je ova diktatorova mera, zapravo, perfidno sprovedena, kako bi zastrašivala stanovništvo prestonice i svima koji čitaju o tome srozavala moral. Tako se najbolje održava robovlasnički sistem. Bojim se da ćemo im ćutanjem dati još veći legitimitet za pomenute akcije, brinem, jer smatram da će sve to da ode jako daleko, da će jednog dana na ljude koji žive ovde, početi da puštaju nemačke ovčare. Ne znam i ne kapiram gde nam se to razredila krv, pa trpimo sve ovo... Da li će puštanje pasa (komunalnih policajaca i/ili vučjaka) biti dovoljno veliki udarac poniženja da se probudimo, ili treba da počnu i da nas bičuju, javno na trgovima. Da li bi tad digli glas, ili i dalje ćutali i pristali da nam uz svu tu sramotu uvale još i kožne gaće?

Aleksandar Ćosić